Людміла Рублеўская “ЯНЫ” Вершы пра фобіі і маніі

 

Прысвячаецца надмагіллям Готланда

“THEY”

Poems about phobias and mania

Dedicated madmary Gotland …

They were lying on the faded grass or stood lean to the rock. Runes and Latin words on their entwined in a maze, which only wandering ghosts, archaeologists and poets. Those at the entrance to the gargoyle-clad Cathedral, or the Cathedral, rubbed to Shine thousands of soles… So need to. That’s right. As rub off names, rub off sins… I stroked the cool stone bodies and tried to unravel the signs: here’s something similar to scissors… Here to peel off a sea monster… That bends the branches of the tree, Iggdrasil… Here, on an island in the middle of the cold sea, behind the old masonry with forty-four towers, in the middle of rocks, stones and roses, what were people afraid of, that lie under these tombstones? They whispered it to me in waves, leaves, rain and gravel… They whispered to me, “don’t worry… Have no fear…”

…Яны ляжалі на выгарэлай траве ці стаялі, прыхінутыя да скалы. Руны і лацінскія словы на іх спляталіся ў лабірынты, якімі блукаюць толькі прывіды, археолагі і паэты. Тыя, што пры ўваходзе ў аблеплены гаргуллямі сабор,  альбо ў самім саборы, да бляску нашараваныя тысячамі падэшваў… Так трэба. Так правільна. Як сцяруцца імёны, сцяруцца грахі… Я гладзіла  прахалодныя каменныя целы і спрабавала разгадаць знакі: вось нешта падобнае да нажніцаў… Вось лупіцца марская пачвара… Вось выгінае голле дрэва, ці не Ігдрасіль… Тут, на востраве пасярод халоднага мора, за старым мурам з сарака чатырма вежамі, пасярод скал, камянёў і ружаў, чаго баяліся людзі, што ляжаць пад гэтымі надмагіллямі? Яны шапталі мне пра гэта хвалямі, лісцем, дажджом і жвірам… Яны шапталі мне – “Не бойся… Не бойся…”

 

 

ЧАЛАВЕК, ЯКІ БАЯЎСЯ СПАЦЬ ЛЕЖАЧЫ

 

Ён баяўся спаць лежачы, верыў – душа адляціць.

Ён грувасціў падушкі, хапаўся за вострыя думкі.

Чытаць далей

Мечта о Немане

Из белорусских рассказов Адама Плуга сохранился только один

«I адной кроплi з Нёмана  не аддам за ўсе воды Днястра,  Буга i Дняпра».
Так писал человек, которому суждено было провести большую часть жизни вдали от любимого Немана. Да и в историю он вошел больше соседних народов, чем белорусского — такая судьба у многих наших талантов.  Но значит ли это, что мы должны о них забыть, как и о сделанном ими для нашей культуры? Давайте подумаем вместе.

Чытаць далей

Шляхетское гнездо

В драме «Раскiданае гняздо» Янка Купала рассказал о своих предках, лишенных дворянства

Апокалипсис в масштабе белорусской крестьянской семьи. Злой пан, лишенные земли и дома люди… «Я памру, але «Раскiданае гняздо» займе яшчэ на сцэне сваё пачэснае месца i загаворыць на поўны голас. Я ўклаў у гэтую п’есу лепшае, што было ў маёй паэзii i прозе», — утверждал автор Янка Купала.
Чытаць далей

Рожденный в Заосье

Адам Мицкевич увлекался мистикой и был несчастлив в любви

На хуторе Заосье, что на Новогрудчине, 220 лет назад в семье адвоката Николая Мицкевича родился сын Адам.

Кстати, жили Мицкевичи в Новогрудке, а в Заосье приехали к родственникам встречать Рождество. Пуповину малышу перерезали над книгой — чтобы, по примете, вырос человеком, склонным к наукам.

Что ж, так и вышло. Сегодня представители нескольких культур говорят о влиянии этого человека. И белорусы в том числе. Как утверждает исследователь Кастусь Цвирка, “вялiкая заслуга Адама Мiцкевiча перад нашай культурай у тым, што ён надзвычай высока ўзняў перад светам велiч i прыгажосць вуснапаэтычнай творчасцi роднага беларускага народа, раскрыў багацце нашых традыцый i абрадаў”. Поэтому давайте оставим за скобками бесполезные споры, у кого сколько прав на великого поэта, и узнаем несколько необычных фактов из его биографии.

1. В младенчестве выпал из окна

Чытаць далей

Бесконечное «Золото» Ядвигина Ш.

Ядвигин Ш. был учеником Дунина-Марцинкевича и учителем Янки Купалы

150 лет назад в имении Добасно Рогачевского уезда, в семье шляхтича Яна Левицкого, управляющего имением графа Тышкевича, родился сын Антон. Сегодня мы знаем его под странным писательским псевдонимом, который школьники иногда произносят как «Ядвигин Третий». На самом деле это звучит «Ядвигин Ша».Век назад написанные им произведения и сегодня звучат и живо, весело, и трагично… Давайте вспомним самые интересные факты биографии писателя.

1. Учился в школе Дунина‑Марцинкевича

Чытаць далей

Украденные письма

В «Каляднай рапсодыі» Владимир Короткевич воскресил историю своей преданной любви

В пору зимних праздников хочется поговорить о произведениях с праздничным колоритом. Например, о рассказе Владимира Короткевича «Калядная рапсодыя». Написан он в 1973 году. Главный герой Микола Лосевич сделал успешную карьеру инженера. Но на самом деле мечтает заниматься музыкой. К сожалению, там, где он рос, «да блiжэйшага пiянiна было дваццаць вёрст, а да блiжэйшай музычнай школы — каля трыццацi». Микола собирает народные песни, издает, сам сочиняет. Мелодии расходятся в народе, композиторы используют их. Неудачлив герой и в любви. Приехав навестить родителей, влюбился в юную односельчанку, красавицу Аленку. Но повторился сюжет фильма «Солдат Иван Бровкин»: письма к любимой крадет приятель соперника, почтальон. Аленка уверена, что городской ухажер ее забыл, выходит замуж за другого. Мы встречаемся с Миколой Лосевичем, когда он спустя годы пытается построить отношения с такой же одинокой и отчаявшейся, как он, женщиной по имени Марина. Все события происходят на фоне рождественских праздников. Колоритное противопоставление народных традиций и их городского эрзаца: «Гэта былi гарадскiя Каляды. Як ва ўсiх такiх сем’ях, што (асаблiва ў апошнiя гады), раптам спахапiўшыся, пачынаюць вешаць на сценкi сялянскiя посцiлкi i вярэнькi для хлеба, ставiць на палiцах, пафарбаваных «пад старое дрэва» фарбай «Ван Дзiк», побач з мадэрновымi вазамi вясковыя карцы i каўшы або нават — яшчэ горш — шыць сабе з неацэнных палескiх ручнiкоў, па–варварску перакройваючы i рэжучы iх, сукенкi».

Чытаць далей

Liudmila RUBLEUSKAJA AT THE SAME TABLE SAT…

I found a translation of my first story.

Liudmila RUBLEUSKAJA

AT THE SAME TABLE SAT…

(from The Fable Tower of Ivory)

I’m a woman, that is why I’m inguisitive to mortal sin. I’m a writer, that is why I’m inguisitive twice as much, just to su­per-mortal sin.

People did the oddest things because of their ingnisitive bent — for instance, they built the Tower of Babel, travelled round the world and created Homunculas…

By the way, some words about Faustus… I open the thick ‘Necronomicon’, the book of spells borrowed from Howard. Its iron-hard black leather cover is made of some unknown skinned animal. I’ve got some spare time, just enough to forget about my children, who are going to cover the floor I’ve just mopped with lots of dirty little foot­steps.

I concentrate…I get interested in…I’ve never seen Elemental Spir­its. The Spirit of Earth is to came first. It is either a gnome or a house-spirit. I’ll be able to give olders to him in case I’m not afraid of Ele­ments. Once, wizards’pupils had to spend some days on end in dark caves during their initiation ceremonies they had to climb up inacces­sible rocks to show their ability of ruling the Spirits of Earth…

In my view, the Earth is the very sail out of which we dig pota­toes…

A’m I free from the quality all gnomes possess — greediness? If not, then I’d better not deal with them…

Have I ever been greedy? Or have I not? If I try to call to my mind same casual cases…

Чытаць далей

Жалезная Чарапаха

На “Беларусьфільме” завяршаюць працу над “жлезнай чарапахай” з майго раману “Авантуры Пранціша Вырвіча”, які экранізуецца – увага, танк на паравым рухавіку ў 18 стагоддзі ў Слуцкім замку!
“З «галавы» чарапахі валіў чорны дым, яна свістала, сіпела, гула…
— Пайшоў! Пайшоў! Цмок пайшоў! — спалохана зашапталіся вакол. Крок, другі… Пахолкі і пахолікі, гайдукі і паюкі, венгрынкі і гусары, машталеры і турчаняты, што сабраліся ў двары, пачалі адыходзіць, хрысціцца, некаторыя ўчынілі гэтак жа, як камянецкія мужыкі, якія збеглі ад Пфальцмана. Жанчыны і дзеці вішчэлі… Здавалася, жалезную пачвару не стрымаюць ніякія сцены. Потым чарапаха застыла, з яе «пысы» высунулася маленькая кароткая гармата, скіравалася да ўсходняй сцяны…”

Чытаць далей

ЛЮДМИЛА РУБЛЕВСКАЯ: «НАШЕМУ НАРОДУ НУЖЕН НАЦИОНАЛЬНЫЙ ИСТОРИЧЕСКИЙ МИФ»

   Любовь Новикова  Интервью  
Людмила Рублевская: «Нашему народу нужен национальный исторический миф»
Белорусская поэтесса, прозаик, журналист, литературный обозреватель, лауреат Национальной литературной премии Людмила Рублевская — гость исторического сайта “Литвин“. Наш корреспондент выяснил, почему нужно знать и гордиться историей нашей родины, как пишутся исторические романы, и что значит быть творческой личностью в современной Беларуси.
Чытаць далей